Токио

Као шампион континента Црвена звезда играла је у Суперкупу Европе и Тојота Интерконтиненталном купу. Тојота куп се већ деценијама игра на неутралном терену у Јапану, али у то време европски Суперкуп играо се у два меча. Међутим, због рата који је већ почео у Хрватској са Манчестер Јунајтедом је играна само једна утакмица, 19. новембра на Олд Трафорду. Иако је Звезда у потпуности надиграла старе спортске пријатеље и победнике Купа купова, иако је Дејан Савићевић блистао на "Театру снова", једини гол дао је Брајан МекКлер.

Прилику да годину оконча другим међународним трофејом Звезда је потражила у Токију, где јој је ривал чилеански Коло Коло, шампион Јужне Америке. На клупи екипе из Сантјага је Мирко Јозић, под чијим руководством је Југославија била омладински првак света, а Просинечки најбољи на планети у свом узрасту. Али Роби је, баш као и Стојановић, Маровић, Шабанаџовић и Бинић, напустио екипу одмах по освајању титиуле првака Европе. Прилику да се прослави добио је најмлађи првотимац нашег клуба Владимир Југовић. Његова два поготка и бриљантна игра на целом терену донели су му награду у виду Тојоте, резервисану за најбољег играча утакмице. Трећи гол у великој победи 3:0 дао је Дарко Панчев, а Звезда је од финиша првог дела играла са играчем мање због искључења Савићевића.

Осмог децембра 1991. године Звезда је остварила све што један фудбалски клуб може да оствари: била је шампион Европе и света. Са ове дистанце мало је вероватно да ће иједан клуб са истока Европе то остварити у будућности. Опет, то није деловало вероватно ни десет година пре Барија. Прича о славној години овде није завршена.