Фудбалски клуб Црвена звезда основан је 4. марта 1945 године, на иницијативу чланова Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије. Првобитно месец дана раније, дакле у фебруару исте године основано је ново омладинско фискултурно друштво које је брзо прерасло у спортски колектив и добило име Црвена звезда. Прву утакмицу наш клуб одиграо је против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и победио са 3:2, а стрелац првог гола био је Коста Томашевић. Током прве, оснивачке године одиграли смо укупно 36 мечева, забележили 30 победа, нерешено је било пет пута, а једини пораз доживљен је у Темишвару против Румуније.

На први трофеј чекали смо до 1948. године када је освојен први од 23 Купа, а у финалу са убедљивих 3:0 побеђен је Партизан. Следи период константног освајања одличја и после три пехара у најмасовнијем такмичењу 1951. године у незабележеној трилер завршници првенства најтрофејнији српски клуб стиже и до наслова најбољег у шампионату. Сустигли смо предност загребачког Динама од пет бодова (тада се победа бодовала са два бода) у последња три кола, а одушевљени навијачи запалили су новине на стадиону и на раменима носили своје јунаке кроз Београд. У наредним деценијама Црвена звезда израста у гиганта светског формата, са препознатљивом брзом и ефикасном игром. Бројни стручњаци и спортски радници доприносили су успесима клуба, организација је подизана на виши ниво, изградили смо нови стадион...

Доминирали смо у националним такмичењима, и време је дошло да се оде степеник више, односно да сав уложени труд и рад добије своју потврду у виду неког континенталног трофеја. Прва велика прилика пропуштена је у финалу Купа Уефа 1979. године, када смо у финалу, након судијске неправде поражени од Борусије из Мехенгладбаха. Наредних скоро деценију ипо црвено-бели су били редован учесник евро-купова, побеђени су многи фудбалски џинови, а Црвена звезда захваљујући сјајним играма и врхунским велемајсторима у својим редовима постаје симбол источно-европског фудбала. 

Круна успеха на Маракану стигла је коначно 1991. године када Златна генерација српског клуба осваја Европу и свет. У финалу Купа европских шампиона побеђен је Олимпик из Марсеја, да би само неколико месеци касније у Токију, пехар намењен светском клупском прваку заблистао у трофејној сали стадиона "Црвена звезда".

Нажалост једна генерација младих и суперквалитетних играча услед грађанског рата на простору бивше Југославије није успела да се задржи на окупу, уследиле су спортске санкције према нашој земљи и забрана учешћа у међународним надметањима. Стање у клубу се често поистовећује с пуним правом са стањем у држави, јер још од оснивања судбину српског народа делио је и наш клуб. Прошли смо кроз веома турбулентан период у коме су руководство и играчи често мењани, квалитет фудбала је опао, али и у таквој ситуацији успели смо да освојимо завидан број трофеја у домаћим оквирима. Доласком бивших играча из Златне генерације на место председника и тренера, Владана Лукића и Роберта Просинечког, најављен је повратак на стазе успеха. Окренули смо се младим играчима из Србије који поседују велики потенцијал и нема сумње да ће уз навијаче који клуб френетично прате и бодре још од оснивања, Црвена звезда поново постати симбол лепршаве и ефикасне игре која ће нам у будућности верујемо донети много трофеја.